U savremenom društvu, Romi u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa kompleksnim izazovima koji proizlaze iz dugogodišnje marginalizacije i diskriminacije. Ova zajednica, koja se bori za svoja prava i integraciju, često nailazi na prepreke u pristupu resursima, obrazovanju i tržištu rada. Istovremeno, negativni stereotipi i predrasude dodatno otežavaju njihov napredak i uključivanje u šire društvo.
Statistički podaci ukazuju na složenost problema: skoro četvrt veka traju procesi obnavljanja kapitalizma na prostorima bivše SFRJ, što je dovelo do visoke nezaposlenosti i slabe organizovanosti zaposlenih. Specifičnost pristupa statusu romskog naroda u Srbiji uključuje analize kako su Romi i Romkinje radili u socijalističkoj industriji u prošlosti i kakvi su kapaciteti zaposlenja sada. Posttranziciona situacija u Srbiji zahteva ponovnu izgradnju privrede, gde razmišljaju o uspostavljanju kvota za zapošljavanje.
Romska zajednica je istorijski bila ograničena u pristupu ključnim resursima i mogućnostima za ekonomski razvoj. Poljoprivredni sektor je takođe značajan, s naglaskom na razvoj savremene poljoprivredne proizvodnje, stvaranje novih oblika zadrugarstva i agrarnih kooperativa. Sindiklaizacija u formalnom i neformalnom radu treba biti stavljen kao prioritet, s idejom da se poboljša pregovarački položaj radnika, uključujući i Rome.
Političke i ekonomske politike koje se bave Romima često su nedovoljno efikasne da bi adekvatno odgovorile na njihove specifične potrebe. Politike afirmativne akcije, uključujući kvote za zapošljavanje, mogu biti korisne u smanjenju nejednakosti i ekonomske diskriminacije. Udruživanje obespravljenih progresivnih aktera, uključujući radnički pokret, seljačke inicijative, romske grupe i slične, može voditi ka stvaranju novog društvenog pokreta u Srbiji.
Nacionalni planovi u obrazovanju odražavaju nacio-centričnu sliku raspodele populacije, resursa i kapitala, imajući posledice na politiku zapošljavanja i segregaciju. Iako priručnik izrađen od strane UNODC-a i Globalnog programa za sprovođenje Konvencije protiv organizovanog kriminala pruža smernice za integrisanje principa rodne ravnopravnosti i ljudskih prava, ostaje još mnogo toga što treba učiniti na terenu kako bi se osigurala prava i jednakost za romsku zajednicu.
Priručnici i publikacije, kao što je izdanje iz 2023. godine koje su radili eksperti poput Marike MekAdam, Sesilije Farfan-Mendez i Magdalen Hauland, objašnjavaju važnost pristupa rodnoj ravnopravnosti i ljudskim pravima u zakonima i politikama protiv organizovanog kriminala. Ovaj priručnik objašnjava odnos Konvencije protiv organizovanog kriminala i rodne ravnopravnosti, naglašavajući ključne faktore koji doprinose kompleksnosti izazova sa kojima se Romi suočavaju u Srbiji. Podaci o različitim faktorima kao što su ekonomski, kulturni, društveni, politički i percepcijama, pretpostavkama te različitim osobinama poput rase, roda, dobi, klase, seksualnosti, etničke pripadnosti i invaliditeta su relevantni za pristup temi organizovanog kriminala i rodnoj ravnopravnosti.
Socijalni izazovi i marginalizacija Roma
Romi u Srbiji se suočavaju sa brojnim socijalnim izazovima, koji ih često marginalizuju i ograničavaju njihove mogućnosti za napredak. Iako postoji politika inkluzije, praksa često odražava suprotno stanje. U nastavku ćemo detaljno razmotriti aspekte koji čine ovu problematiku sveprisutnom.
Diskriminacija i predrasude
Diskriminacija Roma i predrasude prema njima duboko su ukorenjeni u različitim segmentima društva. Ovo se ogleda u svakodnevnoj interakciji, gde su često žrtve verbalnog i fizičkog zlostavljanja. Prema izveštajima, diskriminacija Roma na tržištu rada i u obrazovnom sistemu je veoma prisutna, što dodatno pogoršava njihove životne uslove.
Pristup obrazovanju i ekonomski problemi
Obrazovanje Roma je ključni faktor za poboljšanje njihove ekonomske perspektive. Međutim, mnogi Romi se suočavaju sa ozbiljnim preprekama u pristupu obrazovanju. Nedostatak infrastrukturnih resursa, predrasude i diskriminacija Roma u školskom sistemu doprinose niskom stepenu obrazovanja u romskoj zajednici. Zbog toga, ekonomski problemi su često prisutni, pošto je romska zajednica prikraćena za prilike za zapošljavanje i samoostvarenje.
Izazovi u svakodnevnom životu
Romska zajednica se svakodnevno suočava sa brojnim izazovima koji utiču na kvalitet njihovog života. Problemi stambenog smeštaja su takođe prisutni, gde veliki deo romske populacije živi u nehigijenskim uslovima i bez pristupa osnovnim socijalnim uslugama. Zdravstvene brige su dodatno izražene zbog nedostatka adekvatne medicinske nege i socijalne pravde, što uglavnom proizilazi iz ekonomske marginalizacije i diskriminacije.
Rešavanje ovih izazova zahteva kolaborativni napor svih društvenih aktera. Neophodno je da se stvori okruženje u kojem svaka osoba ima jednake mogućnosti da ostvari svoj puni potencijal, bez obzira na svoju etničku pripadnost.
Romi u Srbiji: Aktivizam i integracija
Aktivizam među Romima u Srbiji igra ključnu ulogu u poboljšanju uslova života i prava manjina. Socijalna pravda se često postiže kroz napore romskih pokreta koji se bore za jednakost i integraciju. Iako su izazovi veliki, romska zajednica pokazuje izuzetan nivo odlučnosti u ovoj borbi.
Prava manjina i socijalna pravda
U publikaciji „Romski životi su važni 2“, koja je nastala uz podršku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, naglašeno je koliko su prava manjina važna za postizanje socijalne pravde. Ova publikacija, štampana u tiražu od 300 primeraka, svedoči o ozbiljnosti problema kao što su diskriminacija i neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti. Protesti s pokličem „Roma lives matter!“ izazvani su incidentima poput policijskog ubistva u Češkoj Republici 2021. godine, što dodatno podstiče aktivizam među Romima u Srbiji.
Kulturni identitet i očuvanje
Kulturni identitet Roma ima veliki značaj za očuvanje kulture i tradicije. Romske zajednice se suočavaju s izazovom očuvanja svog jezika, kulturnih običaja i identiteta u vremenu kada su izloženi višestrukim preprekama. Važan aspekt očuvanja kulture je prepoznavanje i poštovanje romske baštine kao dela bogatog kulturnog mozaika Srbije.
Politička organizacija Roma i pozitivna diskriminacija
Politička organizacija Roma u Srbiji suočava se s mnogobrojnim izazovima. U nedavnim izborima, tri romske partije/liste učestvovale su s minimalnim procentom osvojenih glasova, prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Iako su političke partije kao što su „Romani za Rome – Miloš Paunović“ i „Unija Roma Srbije – Dr. Rajko Đurić“ ostvarile određeni uticaj, njihovo prisustvo u parlamentu još uvek nije dovoljno za značajne promene. Pozitivna diskriminacija bi mogla biti sredstvo za premošćivanje jaza u političkom predstavljanju, zaposlenosti i obrazovanju, čime bi se afirmisala prava i unapredio položaj Roma u društvu.
| Aspekt | Opis |
|---|---|
| Prava manjina | Neophodna za postizanje socijalne pravde, predstavljena kroz podršku poput publikacije „Romski životi su važni 2“. |
| Kulturni identitet | Očuvanje jezika, običaja i identiteta kroz razne inicijative i projekte romske zajednice. |
| Politička organizacija | Napori romskih partija na izborima i potreba za pozitivnom diskriminacijom kako bi se poboljšao položaj Roma u društvu. |
Zaključak
Romi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima i preprekama koje utiču na njihovu svakodnevicu i mogućnosti za integraciju. Prema istraživanju Instituta društvenih nauka iz 2020. godine, 14,2% pripadnika romske nacionalne manjine izjavilo je da su im se uslovi života poboljšali, dok većina, njih 54,8%, nije osetila značajan boljitak. Diskriminacija na nacionalnoj osnovi je i dalje jedan od glavnih problema, sa 66% Roma koji su je iskusili više od deset puta tokom života.
Nedovoljan broj prijavljenih slučajeva diskriminacije, tačno 71%, ukazuje na nepoverenje u sistem i nadležne organe, dok su posledice diskriminacije uspešno otklonjene samo u 4% prijavljenih slučajeva. Ovi podaci jasno naglašavaju potrebu za daljim radom na unapređenju pravne zaštite i pristupu pravdi za romsku zajednicu. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti reviziji Strategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, kao i izmene Zakona o zabrani diskriminacije.
Perspektive integracije Roma u Srbiji zavise od sinergije različitih aktera, uključujući međunarodne organizacije, države, lokalne samouprave, civilno društvo i medije. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti efikasan sistem socijalnog uključivanja i podstaknuti održive antidiskriminativne politike. Pozitivni primeri romskih organizacija i pojedinaca inspirišu nas da verujemo u mogućnost unapređenja romske zajednice u Srbiji, unapređenje romske zajednice i ostvare dugoročne ciljeve održivog razvoja.